Kod resavanja jednacina i nejednacina, kao i odredjivanja oblasti definisanosti, na osnovu cega mozemo da znamo kakvu zagradu treba staviti (da li uglastu ili obicnu) ?
1 Odgovor
Pozdrav, Stefane! Pokušaću da ti što jednostavnije objasnim, a ukoliko budeš imao još nekih pitanja, slobodno pitaj.
Uglastu zagradu stavljaš pored onih brojeva koje uključuješ u oblast definisanosti. Ako ti je, na primer, oblast definisanosti (1, 19], to znači da toj oblasti pripadaju svi brojevi od jedan, ne uključujući jedan, do devetnaest, ali uključujući i devetnaest.
Kod nejednačina ti je lakše, gde god imaš ≥ ili ≤, uključićeš svako x pored kojeg stoji jedan od ova dva znaka nejednakosti. Ukoliko imaš da ti je x ≤ 7, tada rešenje pripada intervalu od minus beskonačno do sedam, uključujući i sedam. To jest, to su ti svi brojevi koji su manji od sedam, kao i sam broj sedam. A ako imaš da ti je x ≥ 5, onda će rešenje biti svi brojevi koji su veći od petice, uključujući i pet. Znači, od 5, uključujući i 5, do plus beskonačno.
A običnu zagradu stavljaš pored brojeva koje ne uključuješ u rešenje jednačine.
To bi, u principu, bilo to. Sve najbolje i srećno!